 | Rusija preko Srbije salje poruku SAD |
 Najava vojne doktrine i upozorenje da Rusija svako dalje Å¡irenje NATO doživljava kao pretnju bezbednosti upućena je Americi, ne Srbiji. To je ruski odgovor na postavljanje raketnog Å¡tita NATO na prostoru Rumunije i Bugarske. Å to se Srbije tiÄe, ona treba konaÄno da se opredeli, smatraju sagovornici "Blica", kako nas velike sile ne bi dalje koristile kao taoce za njihova liÄna prepucavanja.
U tom kontekstu vidi se i izjava ruskog ambasadora pri NATO Dmitrija Rogozina da će ulaskom u tu organizaciju Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova i da će to isto biti primorana da uÄini i Rusija.
Ninoslav Krstić, general u penziji i predsednik Foruma za bezbednost, apostrofira da je Rumunija već prihvatila raketni Å¡tit i da se pregovara sa Bugarskom. NATO razmeÅ¡tanje raketnog Å¡tita bliže Rusiji on vidi kao politiÄki pritisak na Rusiju sa ciljem da se ona mobiliÅ¡e u zajedniÄku borbu sa SAD i NATO prema Avganistanu, Iranu i Severnoj Koreji.
Bojan Dimitrijević, bivÅ¡i savetnik u Ministarstvu odbrane, ocenio je za "Blic" izjavu ruskog ambasadora kao krajnje neumesnu, a njegovo uplitanje u srpsku bezbednosnu politiku "preteranim". Kaže da je Rusija već u okruženju NATO Älanica, a da je Srbija daleko od tih granica.
NaÅ¡i sagovornici podsećaju na vrlo sumnjivu podrÅ¡ku Rusije kroz istoriju Srbije i Jugoslavije na osnovu koje treba procenjivati da li su koraci koje ona preduzima voÄ‘eni interesima Srbije ili, kao svake suverene zemlje, samo sopstvenim interesima. Godine 1990. tadaÅ¡nji savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko Kadijević iÅ¡ao je u Rusiju kako bi u ime Vojske SFRJ tražio od Rusije podrÅ¡ku ukoliko se ona odluÄi na vojni udar kako bi se spreÄio raspad SFRJ i krvoproliće koje je usledilo. Odgovor je glasio: Ne! Godinu dana pred bombardovanje, SRJ je poslala delegaciju iz GeneralÅ¡taba i Ministarstva odbrane kako bi pregovarala o kupovini najsavremenijeg PVO oružja. Pregovori su bili neuspeÅ¡ni - navodi Krstić.
Miljenko Dereta, direktor GraÄ‘anskih inicijativa, smatra da izjava Rogozina ukazuje na to da stav Rusije o Kosovu nije principijelan, već pragmatiÄan, kao i da Moskva zapravo na svaki naÄin pokuÅ¡ava da oslabi evropske integracije Srbije, koje su u toku.
- Ova izjava je zapravo ucena, i to vrlo ozbiljna, zato Å¡to govori o Äinjenici da Rusija ne zastupa stav o Kosovu kao princip, nego kao pragmatiÄan dogovor sa Srbijom na osnovu koga može da sprovodi tu vrstu pretnji ili ucena. Sve je to povezano sa ekonomskim interesima koje Rusija ima ovde - smatra Dereta.
On takoÄ‘e dodaje da za Srbiju nije zgodno da bude jedina zemlja u okruženju koja nije Älanica Alijanse.
- Od naÅ¡eg Älanstva u NATO u velikoj meri zavisi bezbednost Srbije u celini. Biti jedina zemlja u okruženju koja nije Älanica NATO, a nije Å vajcarska, vrlo je neprijatna situacija, ne zato Å¡to pretpostavljam da sledi neki novi rat, nego zato Å¡to vas onda neki dogaÄ‘aji zaobilaze kao crnu rupu - objaÅ¡njava Dereta i kaže da Älanstvo u NATO nije direktno vezano sa priznavanjem Kosova i da bi za Srbiju bilo "pragmatiÄno i mudro" da uÄ‘e u tu organizaciju i postane deo evroatlantskih integracija u kojima zajedniÄki deluju evropske države i SAD.
|
|
|
|
| |
| SliÄni linkovi |  |
| Ocjeni Älanak | |
ProsjeÄna ocjena: 0
Glasova: 0
| | | Opcije | |
|
